Propao dan žalosti kod „komšija“: Srbi u znak protesta protiv vladajuće politike masovno istaknuli hrvatske zastave

Propao dan žalosti kod „komšija“: Srbi u znak protesta protiv vladajuće politike masovno istaknuli hrvatske zastave

Umjesto nametnutog dana žalosti od strane vladajuće političke elite, kako javlja naš reporter Željko Korpar, u Srbiji je stanje gotovo istovjetno onom u Hrvatskoj – slavi se na sve strane.

– Bre, pa naravno da slavim Hrvatsku pobedu. Dosta mi je više ovog Vučića, Nikolića i sličnih huškačkih monstruma koji bi revidirali povest i opet ratovali samo da imaju priliku. Ajde da smo barem u jednom ratu bili uspešni, ne bi mi uopće bilo krivo, al prvo su nas u drugom svetskom ratu za par dana pregazili Nemci kao da su ovde došli na piknik, pa ste nas prije 20 godina satrli vi Hrvati, iako smo u to vreme imali daleko više ljudstva i tehnološku nadmoć, pa smo bili poterani iz Slovenije, pa iz Bosne i Hercegovine, a o debaklu s nekolicinom Kosovara da i ne pričam. Dakle, bre, pitam ja tebe, šta mi imamo više da se kurčimo? Mislim, realno gledajući te povesne fakte, koga bismo mi uopće mogli više da napadnemo i, u krajnjoj liniji, da pobedimo? Ratovali smo protiv svih i na kraju redovno ostali popišani. Ako ćemo iskreno, meni jedino pada na pamet Vatikan. Ali, s obzirom na to da sam dobro upoznat s mentalitetom naše luzerske vojske, verojatno bi nas i od tamo ona tri kardinala i šest biskupa isterali po brzom postupku, a mi potom plačipičkasto kukali o nekom prekomernom granatiranju krunicama i molitvenicima. Šta je previše – previše je. Ako ti nešto ne ide, ostavi se toga i radi nešto drugo u životu. Baci, brate, pušku i primi se pluga i motike. Ovako kao što to sad radim ja – iznio je svoja intimna razmišljanja našem reporteru bivši “ministar informiranja” SAO Krajine Savo Štrbac pedantno okopavajući tek dozreli krumpir u vlastitom vrtu.

No, izgleda da gospodin Štrbac nije jedini koji je promijenio mišljenje. Čini se da je napokon pameti došao i sam četnički vojvoda Vojislav Šešelj.

– Kao pvvo i pvvo, ja sam oduvek u duši bio Hvvat. I moja želja bila je Hvatska do Beogvada, a ne Svbija do Tokija. Zato sam vam, uostalom, ono kad su me pustili iz zatvova i zapalio zastavu jev mi niste hteli da date svoje dvzavljanstvo. Ipak, na stvanu sad te nesuglasice. Šta je bilo – bilo je. Ovom pvilikom vam svima želim da čestitam dan domovinske zahvalnosti, a najvećem genevalu u povesti vojske na ovim pvostovima, Anti Gotovini, želim sve najbolje u životu kao i u lovu na tune, i nadam se da će me, ako nije pvesmiono to tvažiti, uskovo pozvati u goste i u vibolov. Jev, ako nešto u životu volim, onda je to hvvatska vakija, hvvatska tuna i pvekvasne pesme Mavka Pevkovića Thompsona. Bog i Hvvati! – zaključio je vidno rehabilitirani Šešelj veselo mašući hrvatskom trobojnicom nasred beogradskog glavnog trga.

Leave a Comment